У нашој школи има пуно талентоване деце. Што се тиче спорта, један ученик по имену Милан Бањац нашој школи осветлао је образ,тако што је постао првак Балкана и Европе у Теквонду.
Теквондо је корејска борилачка вештина настала 40-их година 20. века спајање различитих вештина које су се вежбале у то време. Њено име долази из речи тае, што значи ударити ногом, квон, што значи ударити руком и до, што значи пут.
Ових дана разговарали смо с Миланом желећи да сазнамо више о његовом успеху и он је са нама радо поделио своје искуство.
1. Да ли је било тешко у да постанеш првак?
Милан: ,,Јесте.Тренирао сам четири пута у недељи и само имам да поручим да се напорним радом и трудом долази до врха.
2. Какав је био осећај стајати пред публиком са златном медаљом око врата ?
Милан: ,,Мени је било сјајно. Представљао сам своју земљу поред четрнаест балканских земаља. У својој категорији био сам први. Било ми је жао што нисам имао заставу да је огрнем око леђа.
3. Које си препреко морао да савладаш да би стигао до таквог успеха?
Милан: ,,Прво сам почео полако и ишао на нека мања такмичења и тако сам, ето, напредовао до Еврпског првенства.
4. Да ли су ти се дешавале повреде током тренинга или такмичења?
Милан: ,,Срећом, нису се дешавале неке тешке повреде. Било је угануће зглоба и стандарне маснице".
5. Колико дуго тренираш?
Милан: ,,Шест година".
6. Да ли планираш да се и даље бавиш овим спортом?
Милан: ,,Да. Планирам да зарадим добру плату и стан на Новом Београду, да добијем солидну стипендију и да имам леп живот."
7. Спремаш ли се за нова такмичења?
Његов одговор нам се јако свидео јер се очигледно спрема за нека нова искуства. Одговорио је: ,,Да, управо 9. новембра мој клуб организује такмичење у хали ,,Ранко Жеравица".
Милан је направио прави избор што се тиче спорта и он му одлично иде. Ако желите, и ви можете пробати да се бавите теквондом јер се вредним трудом и радом све може. Миланов труд и рад се исплатио јер је постао првак Европе и Балкана.
Чињеница је да у животу не треба одустајати од онога што волимо и што нам чини задовољство!
Елена Илић 5/2
Јана Недељковић 5/2
Теквондо је корејска борилачка вештина настала 40-их година 20. века спајање различитих вештина које су се вежбале у то време. Њено име долази из речи тае, што значи ударити ногом, квон, што значи ударити руком и до, што значи пут.
Ових дана разговарали смо с Миланом желећи да сазнамо више о његовом успеху и он је са нама радо поделио своје искуство.
1. Да ли је било тешко у да постанеш првак?
Милан: ,,Јесте.Тренирао сам четири пута у недељи и само имам да поручим да се напорним радом и трудом долази до врха.
2. Какав је био осећај стајати пред публиком са златном медаљом око врата ?
Милан: ,,Мени је било сјајно. Представљао сам своју земљу поред четрнаест балканских земаља. У својој категорији био сам први. Било ми је жао што нисам имао заставу да је огрнем око леђа.
3. Које си препреко морао да савладаш да би стигао до таквог успеха?
Милан: ,,Прво сам почео полако и ишао на нека мања такмичења и тако сам, ето, напредовао до Еврпског првенства.
4. Да ли су ти се дешавале повреде током тренинга или такмичења?
Милан: ,,Срећом, нису се дешавале неке тешке повреде. Било је угануће зглоба и стандарне маснице".
5. Колико дуго тренираш?
Милан: ,,Шест година".
6. Да ли планираш да се и даље бавиш овим спортом?
Милан: ,,Да. Планирам да зарадим добру плату и стан на Новом Београду, да добијем солидну стипендију и да имам леп живот."
7. Спремаш ли се за нова такмичења?
Његов одговор нам се јако свидео јер се очигледно спрема за нека нова искуства. Одговорио је: ,,Да, управо 9. новембра мој клуб организује такмичење у хали ,,Ранко Жеравица".
Милан је направио прави избор што се тиче спорта и он му одлично иде. Ако желите, и ви можете пробати да се бавите теквондом јер се вредним трудом и радом све може. Миланов труд и рад се исплатио јер је постао првак Европе и Балкана.
Чињеница је да у животу не треба одустајати од онога што волимо и што нам чини задовољство!
Елена Илић 5/2
Јана Недељковић 5/2
Интервју са Леном Ђурић
Марија Жежељ рођена је 20. новембра 1999. године у Новом Саду где је одрасла и где живи и данас са родитељима који су за њу велика подршка. Она је једна од најпознатијих блогерки са наших простора која се бави питањима везаним за одрастање и живот тинејџера. Од јануара 2015. године, када је објавила свој први клип има више од 345.514 subscriber-a. Свој први роман објавила је 2016. године под називом Мој слатки живот, у коме покушава да девојчицама олакша процес одрастања. Нписала је и неколико песама које су врло популарне на YOUTUBE-у. Њена најновија песма је Lоuder Than A Drum или Гласније од бубњева, у чијем споту учествује и деветогодишња Лена Ђурић, ученица наше школе. Прошле године, Лена Ђурић је ишла на Балкан тубе фест са планом да упозна своју омиљену блогерку Марију Жежељ. Међутим, њен план је пропао, јер је исту жељу имало и неколико хиљада друге деце. До Марије је било немогуће доћи… А онда долази Ленин осми рођендан. И најбољи поклон на свету. Једног хладног, новембарског јутра Лена устаје у 5 и следећи дан проводи на сету са Маријом. Учествује у снимању спота за Маријин други сингл Lоuder Than A Drum. Лена је са нама поделила ово своје искуство… О чему се ради у овом споту и како си ти доспела у спот Марије Жежељ? Лена: У овом споту се ради о различитим фазама живота кроз које пролази главни лик: од девојчице до баке од 82 године. Мамин друг Коста је имао задатак да осмисли сценарио за спот за који им је требала девојчица. Ја сам представљала ту девојчицу. Колико је трајало снимање спота? Лена: Снимање спота је трајало 18 сати: од 6 ујутру до 12 у поноћ. Један део се снимао на Петловом брду, на отвореном. Било је поприлично хладно. Други, већи део, сниман је у студију. Какав је осећај сарађивати са Маријом Жежаљ? Лена: Па, хмм... (замишљени поглед) било је стварно интересантно и лепо, али не можеш баш да причаш са Маријом зато што има баш пуно да се ради… Какав је осећај знати да спот у коме учествујеш дневно прегледа неколико хиљада људи? Да ли је снимање спота утицало на тебе? Препознају ли те људи? Лена: Осећај је леп. Само ми се не допадају неки негативни коментари неких других тјубера… Али из свега се нешто научи. Снимање спота и сарадња са Маријом је било остварење сна. Ја стварно волим Марију и пратим све њене активности (прочитала сам и њену књигу). Када је изашао спот, то смо сви заједно породично испратили. Био је невероватан осећај! После су ме нека деца питала да ли сам то стварно ја. Чак су ме и у школи неке петакиње то питале. С обзиром на то да се и твоја мама бави музиком, да ли мислиш да ће то бити твоје опредељење у будућем животу? Лена: Ја још увек не знам и немам неку посебну жељу у том правцу, али јако волим да певам и свирам клавир. Видећемо! Захваљујемо се Лени на интервјуу. Желимо јој да и у будућности има овакве рођенданске поклоне и да остане насмејана, љубазна и дружељубива. Василије |