|
|
|
Одбојка је врста тимског спорта где је циљ пребацити лопту на противничку страну терена. То је један од Олимпијских спортова. Одбојка је спорт који обилује брзином и свестраним покретима тела, па се од играча очекује да има брзе реакције, али и сабраност и сналажљивост. При селекцији бирају се високи и снажни играчи. Терен је дужине 18×9м, са мрежом преко средине терена, која је широка 1 метар, а дуга 9,5м. Размак између мреже и тла је 243цм за сениоре, а 224цм за сениорке. Терен је подељен мрежом на два дела, а сваки од тих делова на два поља. На три метра од њих теку паралелне линије које деле терен на одбранбени део и нападачки део. Простор иза означене линије је за сервис, а било где иза те линије се може сервирати.
Преко мреже лопта се може ударити: прстима, чекићем и смечем. Екипа може пипнути лопту само три пута, а један играч не може два пута узастопно пипнути лопту, сем ако не блокира па одигра. Мрежа не сме да се дира или ће се свирати противнички поен. То се назива пецање. Један поен може се дати ногом.
Тим чине шест играча где свако има своју функцију. То су:
-техничар
-либеро
-коректор
-два примача
-дизач
- средњи блокер
У екипи има 12 играча, а 6 је на терену. Тих осталих 6 је на клупи и они су замена.
Техничар је мозак екипе. Блокери стоје код мреже и чекају да неко смечира из противничке екипе и да то блокирају. Коректор смечује дизачеву лопту, а примачи и либеро примају лопту. Либеро никад не сервира. Када је тешка лопта, дизач обично пребаци на другу лопту.
Модерна одбојка се игра на три добијена сета, до 25 поена. Када обе екипе имају по два побеђена сета, тада се игра и пети, такозвани тај-брејк, до 15 поена.
Либеро:
Године 2000. Увели су специјалну позицију: либера. Либера је лако препознати у терену јер он носи различиту боју дреса за разлику од својих саиграча. Увек се налази у задњем делу терена, где може заменити неког играча. Либеро не сме сервирати, смечовати, нити се ротирати са играчима из прве линије, али зато игра веома важну улогу у својој екипи. Он прима смечеве и сервисе противничких играча, који могу бити веома јаки.
Коректор:
Коректор се налази на дијагонали са дизачем. Осим што учествује у нападу, он и поправља (коректује) лошу лопту. Коректор не прима лопту. Коректор је најмоћнији нападач тима, па зато и добија убедљиво највише лопти у нападу.
Примач:
Примач је исто један од важних играча јер он прима лопте исто као и либеро. Карактеристичан је због брзог прелаза из примања у напад. Примач мора имати добар вид и могућност максималног спајања подлактица, јер не сме да му јака лопта прође кроз руке. Примач је веома прецизан јер зна коме ће додати лопту.
Средњи блокер:
Он мора да зна где ће противник смечирати лопту да би могао да изблокира. Када средњи блокер изблокира напад и лопта падне у ван линије, то се зове блок-оут.
Техничар:
Он се обично скрива иза играча како би се у правом тренутку појавио и дао поен.
Дизач:
Дизач диже високу лопту коректору и примачу.
Верујем да сам многима помогла да боље разумеју позицију играча у одбојци и технику игре. За одбојку се, с правом, каже да је паметан спорт јер осим шта захтева одличну физичку спремност играча, исто толико захтева и интелигенцију.
Jeлена Богдановић 5/2
Преко мреже лопта се може ударити: прстима, чекићем и смечем. Екипа може пипнути лопту само три пута, а један играч не може два пута узастопно пипнути лопту, сем ако не блокира па одигра. Мрежа не сме да се дира или ће се свирати противнички поен. То се назива пецање. Један поен може се дати ногом.
Тим чине шест играча где свако има своју функцију. То су:
-техничар
-либеро
-коректор
-два примача
-дизач
- средњи блокер
У екипи има 12 играча, а 6 је на терену. Тих осталих 6 је на клупи и они су замена.
Техничар је мозак екипе. Блокери стоје код мреже и чекају да неко смечира из противничке екипе и да то блокирају. Коректор смечује дизачеву лопту, а примачи и либеро примају лопту. Либеро никад не сервира. Када је тешка лопта, дизач обично пребаци на другу лопту.
Модерна одбојка се игра на три добијена сета, до 25 поена. Када обе екипе имају по два побеђена сета, тада се игра и пети, такозвани тај-брејк, до 15 поена.
Либеро:
Године 2000. Увели су специјалну позицију: либера. Либера је лако препознати у терену јер он носи различиту боју дреса за разлику од својих саиграча. Увек се налази у задњем делу терена, где може заменити неког играча. Либеро не сме сервирати, смечовати, нити се ротирати са играчима из прве линије, али зато игра веома важну улогу у својој екипи. Он прима смечеве и сервисе противничких играча, који могу бити веома јаки.
Коректор:
Коректор се налази на дијагонали са дизачем. Осим што учествује у нападу, он и поправља (коректује) лошу лопту. Коректор не прима лопту. Коректор је најмоћнији нападач тима, па зато и добија убедљиво највише лопти у нападу.
Примач:
Примач је исто један од важних играча јер он прима лопте исто као и либеро. Карактеристичан је због брзог прелаза из примања у напад. Примач мора имати добар вид и могућност максималног спајања подлактица, јер не сме да му јака лопта прође кроз руке. Примач је веома прецизан јер зна коме ће додати лопту.
Средњи блокер:
Он мора да зна где ће противник смечирати лопту да би могао да изблокира. Када средњи блокер изблокира напад и лопта падне у ван линије, то се зове блок-оут.
Техничар:
Он се обично скрива иза играча како би се у правом тренутку појавио и дао поен.
Дизач:
Дизач диже високу лопту коректору и примачу.
Верујем да сам многима помогла да боље разумеју позицију играча у одбојци и технику игре. За одбојку се, с правом, каже да је паметан спорт јер осим шта захтева одличну физичку спремност играча, исто толико захтева и интелигенцију.
Jeлена Богдановић 5/2
|
|
|
|
Шта су Гинисови рекорди?
То су светски рекорди и сваки може имати једног победника, један тим или једног играча у зависности од дисциплине. Сваки постигнути рекорд траје годину дана.
Ко је Гинис?
Гинис је, у ствари пиварско предузеће које је први пут 1995. године објавило књигу рекорда.
Гинисови рекорди могу бити занимљиви, запањујући и врло необични. Од прављења највеће куле од карата до балансирања најтежег аутомобила на глави. Осим што се људи труде да постигну рекорде, такмиче се и неке животиње, тркање паса на бициклу у Јапана, папагаји који отварају конзерве и козе на скејту.
Издвојићу неке необичне рекорде.
Сатyајит Хота је дигао 3,4кг 21. марта 2012. очним капком.
Ју Зехуан је најдлакавији човек на свету, 95% његовог тела прекривено је густим, црним длакама дужине 6цм.
Илкер Јилимаз бацао је млеко из очију са раздаљине од 279,5цм 2004.године.
Мишел Лотито је од 1978. до 1980. године успео да поједе авион ''цесна'' 150.
|
|
|
У Гинисовој књизи нашли су се и поједини Срби који држе рекорде. На пример:
|
|
Што се тиче животиња, интересантно је поменути неке рекорде.
|
|
120 година од рођења наше песникиње Десанке Максимовић
Мила Рончевић 7/3
|
|
|
Творци првог писма били су солунска браћа Ћирило и Методије који су по налогу византијског цара саставили прву словенску азбуку под називом глагољица, 863. године.
Касније су настављачи мисије Ћирила и Методија и њихови ученици створили друго словенско писмо – ћирилицу. Према почетним словима ћирилице (аз и буки) , ово писмо добило је назив азбука. |
Ћирилица је изведена од грчког унцијала, проширена словима из старијег глагољичког алфабет. Додата су слова за старословенске гласове који не постоје у грчком језику.
У раном 18. веку ћирилично писмо које се користило у Русији знатно се променило по наређењу Петра Великог након што се вратио из дипломатске мисије по западној Европи. Нови изглед слова постао је ближи латинском писму, неколико архаичних слова је уклоњено па их је лично дизајнирао Петар Велики. Западноевропска типографска култура је такође прихваћена.
Временом су Словени мењали ћирилицу и прилагођавали у зависности од тога са којима народима су се мешали. Због тога данас постоје разлике у изговору код Словена.
Нина Богдановић 6/1, Елена Бајчета 6/1
У раном 18. веку ћирилично писмо које се користило у Русији знатно се променило по наређењу Петра Великог након што се вратио из дипломатске мисије по западној Европи. Нови изглед слова постао је ближи латинском писму, неколико архаичних слова је уклоњено па их је лично дизајнирао Петар Велики. Западноевропска типографска култура је такође прихваћена.
Временом су Словени мењали ћирилицу и прилагођавали у зависности од тога са којима народима су се мешали. Због тога данас постоје разлике у изговору код Словена.
Нина Богдановић 6/1, Елена Бајчета 6/1
|
|
|
|
Први филм је направљен 28. 12. 1895. у Паризу.
Његови творци су браћа Лимијер. Филм је трајао свега неколико минута и приказивао је долазак воза на станицу. При пројекцији филма, много људи у сали су се уплашили и вриштали јер је долазак воза изгледао реалистично. Само пет и по месеци пошто је Париз видео прве покретне слике браће Лимијер, Београд је имао прилику да упозна кинематографију и да се као и остатак света упусти у освајање ове нове атракције и филмске уметности. То се догодило тачно 6. јуна 1896.године. И као и многи важни догађаји у граду и та, прва пројекција се одиграла, где другде него у кафани. Било је то у једној од најчувенијих кафана тог доба у Београду и звала се, код " Златног крста" а налазила се на данашним Теразијама бр. 4. |
|
На почетку су филмови били неми и у њима су се споразумевали телом и изразима лица. Први пут су се појавили 1927. године и тада су многи глумци добили отказ због својих специфичних акцената или боје гласа.
Први анимирани (цртани филм) био је ,,Мики Маус'' 1928. године.
Први анимирани (цртани филм) био је ,,Мики Маус'' 1928. године.
Данашњи филмови трају преко сат времена, а цртани филмови су много риалистичнији и квалитетнији са све необичнијим специјалним ефектима него они филмови од пре једног века.
Милан Бута VII3
Милан Бута VII3
|
|
|
Видео-игрице су постале саставни део свакодневног живота тинејџера, мале деце, па и одраслих људи. Незамислив је дан у коме нисмо на свом телефону отворили омиљену игрицу, започели нови chalenge (изазов) или се конектовали за пријатељима и у виртуелном свету одиграли један battle (битка).
Омиљене игре мојих вршњака су: Fortnite, Fifa, PUBG, League of legends, Roblox.
Игрице нам служе да се опустимо, збавимо и дружимо. Само је понекад веома тешко да се од њих одвојимо. Некада проведемо сате играјући без осећаја колико је времена стварно прошло. Некада нам остане мало времена за учење.
Добра страна игрица је то што се забавимо. Понекад се дружимо са друговима на истом виртуалном терену. Искрено, игрице имају много више лоших страна: много времена проводимо играјући, запостављамо школске и кућне обавезе, оштећује вид, мало комуницирамо са другима, не бавимо се физичким активностима... Увек је боље одиграти партију кошарке или фудбала, возити бицикл него играти игрицу сатима у затвореном простору. Некад се деси да не могу да нађем ниједног пријатеља јер сви играју своје игре.
Наши родитељи причају да у њихово време није било видео-игрица. Нама то данас звучи чудно и сматрамо да је њихово детињство било осиромашено тим недостатком. Питао сам се шта су радили у своје слободно време. Како су га проводили ? Мама ми је објаснила да су ишли у шетње, организовали излете, возили бицикл, организовали мини турнире одбојке на Ади... Њена прича ме подстакла на размишљање.
Сматрам да су игрице добре, али да не треба претеривати. У ствари, добре су ако из њих извучеш неки закључак. На пример можеш научити пуно речи енгеског језика, проширити своје знање и умеће у раду на комјутеру, интернету. Али кључно питање јесте: јесу ли видео-игрице прави избор за наше слободно време или би требало да се окренемо природи и физичким активностима док још није касно?
Андрија Јаковљевић 7/3
Видео-игрице су постале саставни део свакодневног живота тинејџера, мале деце, па и одраслих људи. Незамислив је дан у коме нисмо на свом телефону отворили омиљену игрицу, започели нови chalenge (изазов) или се конектовали за пријатељима и у виртуелном свету одиграли један battle (битка).
Омиљене игре мојих вршњака су: Fortnite, Fifa, PUBG, League of legends, Roblox.
Игрице нам служе да се опустимо, збавимо и дружимо. Само је понекад веома тешко да се од њих одвојимо. Некада проведемо сате играјући без осећаја колико је времена стварно прошло. Некада нам остане мало времена за учење.
Добра страна игрица је то што се забавимо. Понекад се дружимо са друговима на истом виртуалном терену. Искрено, игрице имају много више лоших страна: много времена проводимо играјући, запостављамо школске и кућне обавезе, оштећује вид, мало комуницирамо са другима, не бавимо се физичким активностима... Увек је боље одиграти партију кошарке или фудбала, возити бицикл него играти игрицу сатима у затвореном простору. Некад се деси да не могу да нађем ниједног пријатеља јер сви играју своје игре.
Наши родитељи причају да у њихово време није било видео-игрица. Нама то данас звучи чудно и сматрамо да је њихово детињство било осиромашено тим недостатком. Питао сам се шта су радили у своје слободно време. Како су га проводили ? Мама ми је објаснила да су ишли у шетње, организовали излете, возили бицикл, организовали мини турнире одбојке на Ади... Њена прича ме подстакла на размишљање.
Сматрам да су игрице добре, али да не треба претеривати. У ствари, добре су ако из њих извучеш неки закључак. На пример можеш научити пуно речи енгеског језика, проширити своје знање и умеће у раду на комјутеру, интернету. Али кључно питање јесте: јесу ли видео-игрице прави избор за наше слободно време или би требало да се окренемо природи и физичким активностима док још није касно?
Андрија Јаковљевић 7/3
|
|
Нови Београд – један поглед у прошлост
Први подаци о насељавању на територију Новог Београда забележено је у време турске владавине. Крушевски поменик бележи да је село Бежанија постојало 1512. године. Још 1923. био је изграђен први урбанистички план који је предвиђао да се Београд прошири до леве обале реке Саве.
Камен темељац Новог Београда постављен је 11. априла 1948. године.
Општина Нови Београд основана је 1952. године.
По броју становника Нови Београд је био највећа општина у некадашњој Југославији.
Нови Београд је јединствени град „светла, сунца и будућности“.
Данас је Нови Београд метрополис који и даље расте. Он има савремену архитектуру, широке булеваре, много зелених површина, најдужа и најлепша шеталишта, узводно и низводно низ реку. Нови Београд је сведок најлепшег речног пољупца на свету: ушћа Саве у Дунав.
Први градитељски успех био је Палата федерације, Студентски град, стамбени павиљони у Тошином бунару.
Занимљиви рекорди
Изградња Новог Београда почела је с павиљонима поред Тошиног бунара, студентским градом и стамбеним блоковима. Нови Београд претежно су изградили акцијаши добровољним радом.
Рекорди су ажурно бележени. Постоји занимљив податак да је Радомир Милосављевић за осам сати озидао 30 кубика зидова. Бољи од њега био је извесни Божидар Николић који је, писале су некадашње новине, „пребацио све норме и сазидао 82,54 кубика зида“. Вести о резултатима, пробијању планова и рокова за 30 до 300 одсто, пожртвовању и самопрегору доспеле су и до највишег места – друга Тита. Очински забринут, он је почетком 1950. године изјавио: „Имам једну замерку: чујем да си ви тамо сувише напрежете. Не смемо претеривати у такмичењу“.
Нови Београд у дименизијама
Замишљен и грађен сразмерно очекиваној и планираној будућности, у Новом Београду примећујемо и несразмере које се огледају у димензијама. На пример, сваки Њујорчанин под блоком подразумева простор димензија 150x70 метара. У нашем случају, то је површина 900x600 метара. Сликовитије речено, то значи да Палата федерације троши простор који у старом Београду омеђавају Трг Републике, на једној, и Славија, на другој страни. Или да на површини коју заузима блок Шест каплара стају цео историјски Дубровник, четири Корчуле или шест Диоклецијанових палата. Ширина захвата допуњена је, дакако, и висином. Просечна новобеоградска „кутија за становање“ има између 200 и 300 станова и око 1200 душа упакованих у станове са две до четири генерације.
Стефан и Марко
ЖУРКА У НАШОЈ ШКОЛИ 28. 12. 2018.
Ања и Тамара
