За многе спортове кажу да су чудни, тешки или занимљиви, али КОПЕОРА/КАПУЕРА је све надмашила.
Капуера, капоера или, према правилима траснкрипције са португалског језика, капоеира, јесте борилачка вештина, настала међу афричким робовима у колонијалном Бразилу почетком 16. века.
Године 1914. мајстор Vicente Ferreira Pastinha отворио је прву копоера школу. Копоера је од 1814. до 1937. године била забрањена на многим имањима, као и неке друге афричке борилачке вештине.
Од давнина је копоера била борилачка вештина са веома сложеним, компликованим, али и забавним покретима. Музика копоере изводи се на даирама, бубњевима од змијске коже, дувачким и жичаним инструментима који углавном стварају ритам.
Капоера је добила статус заштићеног културног наслеђа од стране УНЕСКА, 2014. године.
Капуера, капоера или, према правилима траснкрипције са португалског језика, капоеира, јесте борилачка вештина, настала међу афричким робовима у колонијалном Бразилу почетком 16. века.
Године 1914. мајстор Vicente Ferreira Pastinha отворио је прву копоера школу. Копоера је од 1814. до 1937. године била забрањена на многим имањима, као и неке друге афричке борилачке вештине.
Од давнина је копоера била борилачка вештина са веома сложеним, компликованим, али и забавним покретима. Музика копоере изводи се на даирама, бубњевима од змијске коже, дувачким и жичаним инструментима који углавном стварају ритам.
Капоера је добила статус заштићеног културног наслеђа од стране УНЕСКА, 2014. године.
Теакwондо је корејска борилачка вештина настала 40-их година 20. века. Њено име долази из речи тае што значи ударити ногом, kwон што значи ударити руком и dо, што значи пут. Теквондо није само тренирање тела већ и ума.
Теквондо је достигао свој врхунац када је Милица Мандић освојила светски куп. У том периоду пуно деце се заинтересовало за овај спорт и самим тим, данас је теквондо најпопуларнија болирачка вештина.
У теквондо-у постоји 11 појасева то су: бели, бело-жути, жути, жуто-зелени, зелени, зелено-плави, плави, плаво-црвени, црвени, црвено-црни, црни. Након што положите свих 11 појасева постоје дани црних појасева, има 7 дана. Први дан се положи са одређеним бројем година као и осталих шест. Све појасеве до црног полажемо на сваких 6 месеци. Полагање у теквондо-у је излажење пред комисијом и показивање стеченог знања, тј. удараца, форми (одређена кореографија удараца која са већим појасом постаје све обимнија и тежа), спаринга (борба), и на крају, за нас најзабавнији део, ломљење даски одређеном техником за тај појас. На крају, ако комисија процени да смо положили, додељују нам нови појас и диплому.
Шампиони теквондо-а су: Милица Мандић, Тијана Богдановић, Андреа Бокан, Теодора Јовић, Вања Станковић, Нађа Савковић, Серђа Стевић...
Најуспешнији тренер је Драган Јовић који је основао Теквондо клуб Галеб најуспешнији и највише награђивани клуб. Највише деце тренира у том клубу. Постоји Галебов камп где се окупљају теквондисти из читавог света. Камп за млађе траје 7 дана, а за старије 14.
У теквондо-у да би постали такмичари, морате да се консултујете са својим тренером и да се докажете да сте спремни. Када тренер одлучи да сте спремни, предстоје вам тешке припреме. На такмичењима постоје категорије у килажи, полу и класи. Постоје класа Б која је до плавог појаса, а класа А је преко плавог појаса. У Б класи није дозвољен ударац у главу, док је у А класи дозвољен.
Колико год овај спорт изгледао озбиљно, морате бити друштвени и насмејани како би вас тренери и људи у околини боље прихватили, и имали бољи утисак о вама. Елена Бајчета 6/1
Теквондо је достигао свој врхунац када је Милица Мандић освојила светски куп. У том периоду пуно деце се заинтересовало за овај спорт и самим тим, данас је теквондо најпопуларнија болирачка вештина.
У теквондо-у постоји 11 појасева то су: бели, бело-жути, жути, жуто-зелени, зелени, зелено-плави, плави, плаво-црвени, црвени, црвено-црни, црни. Након што положите свих 11 појасева постоје дани црних појасева, има 7 дана. Први дан се положи са одређеним бројем година као и осталих шест. Све појасеве до црног полажемо на сваких 6 месеци. Полагање у теквондо-у је излажење пред комисијом и показивање стеченог знања, тј. удараца, форми (одређена кореографија удараца која са већим појасом постаје све обимнија и тежа), спаринга (борба), и на крају, за нас најзабавнији део, ломљење даски одређеном техником за тај појас. На крају, ако комисија процени да смо положили, додељују нам нови појас и диплому.
Шампиони теквондо-а су: Милица Мандић, Тијана Богдановић, Андреа Бокан, Теодора Јовић, Вања Станковић, Нађа Савковић, Серђа Стевић...
Најуспешнији тренер је Драган Јовић који је основао Теквондо клуб Галеб најуспешнији и највише награђивани клуб. Највише деце тренира у том клубу. Постоји Галебов камп где се окупљају теквондисти из читавог света. Камп за млађе траје 7 дана, а за старије 14.
У теквондо-у да би постали такмичари, морате да се консултујете са својим тренером и да се докажете да сте спремни. Када тренер одлучи да сте спремни, предстоје вам тешке припреме. На такмичењима постоје категорије у килажи, полу и класи. Постоје класа Б која је до плавог појаса, а класа А је преко плавог појаса. У Б класи није дозвољен ударац у главу, док је у А класи дозвољен.
Колико год овај спорт изгледао озбиљно, морате бити друштвени и насмејани како би вас тренери и људи у околини боље прихватили, и имали бољи утисак о вама. Елена Бајчета 6/1
РУКОМЕТ - ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО 2018.